Na današnji dan pre tačno 20 godina počelo je bombardovanja od strane NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ.
Devetnaest NATO zemalja pod okriljem akcije koju su izvodili da bi sprečili navodnu humanitarnu karastrofu na Kosovu i Metohiji, danonoćno je razaralo Jugoslaviju 78 dana bez prekida i odnosilo brojne živote.
Ova odluka o bombardovanju doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, odnosno bez odluke Organizacije ujedinjenih nacija, čime je prekršena njena Povelja. SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu, a neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku.
Kada se 24. marta 1999. prvi put začula sirena za vazdušnu uzbunu, kasnije poznata kao “Šizela”, bilo je jasno da je NATO krenuo da sprovodi u delo sve što je više meseci pripremao, imajući precizno popisane sve koordinate bitnih vojnih ciljeva u zemlji. Tako su u 19.45 započeti udari krstarećim raketama na više područja Srbije i Crne Gore.
Nato je u bombardovanju angažovao 600 najsavremenijih lovačkih aviona i bombardera, američki F 117-A nazvani “Nevidljivi” zbog izuzetno malog radarskog odraza, dok je u našoj avijaciji jedino 14 MIG-ova 29 moglo da im se suprotstavi. Naime, oni su bili sposobni za letenje, ali neupotrebljivi za vazdušnu borbu van vizuelnog dometa. Domet njihovih radara bio je 120km, a naših upola manje.
Sa dometom svojih raketa, ali i uz pomoć satelita AWACSa, NATO piloti su naše lovačke avione mogli da obaraju i iz okolnih zemalja.
Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekta širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona, izručio 37.000 “kasetnih bombi” i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Gotovo da ne postoji grad koji je bio pošteđen za 2 i po meseca, oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica i vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta. Treba napomenuti uništenje dve rafinerije nafte, rušenje Avalskog tornja, zgrade RTS-a, fabrike automobila Zastave u Kragujevcu, ambasada Narodne Republike Kine i putnički voz broj 393 na relaciji Beograd- Solun koji nikad nije prispeo na poslednju stanicu.
Dok 8 ambasadora u zajedničkoj izjavi danas ocenjuju da je 24. mart dan kada je diplomatija podbacila i dalje se ne zna tačan broj žrtava NATO agresije “Milosrdni andjeo”, ali se ne zaboravljaju 79 mališana koji nikad nisu dočekali prvo školsko zvono, herojstvo vojnika i pilota, kao ni 2500 poginulih civila.
Posle više diplomatskih pritisaka bombardovanje je okončano sporazumom u Kumanovu 9. juna 1999. godine, dok je 10. juna Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a na Kosovo je upućen KFOR sa zadatkom da čuva mir i bezbednost.
Tekst pripremila: Nikolina Belomarković, član Sekretarijata SPUB